Na ovaj tekst gledajte kao na izložbu koja vas tekstom i slikama vodi kroz prošlih 14 godina dok je Neptun bio u Ribama. Ovaj tekst će biti osvežen narednih 10 dana novim podsećanjima, i tako do 26. januara kada Neptun definitivno napušta Ribe i ulazi u Ovna.

____________________________

1. INTERNET

 

FACEBOOK je eksplodirao 2011, a sa njim iluzija u kojoj smo svi postali lepši, srećniji i zanimljiviji nego u stvarnosti. Talas se podigao 2012. sa INSTAGRAMOM i FILTERIMA za maskiranje sveta, sebe i realnog života. Kontrola svetla, boja i senke, stimulacija tekstom, emotikonima, efektima – sve to je postalo novo normalno.
Facebook i Instagram postali su glavni kanali za sve. Neptun u Ribama označio je početak ere gde se interakcija preselila na ekrane. Socijalni život dobija nove oblike. Tada iPhone lansira FaceTime, prvi video call pozivi – kao da je „stvarno“.

____________________________________

VIRTUELNA EMPATIJA smenjuje onu koju smo do tada poznavali: ljudi su počeli da dele srca, lajkove, emocije, traume, radosti i tuge preko ekrana, što je Neptunova klasična zamka — saosećanje na daljinu, kao prividna univerzalna ljubav i prihvatanje koje Neptun u Ribama obećava, ali nikad ne ispunjava do kraja.
Identitet se rastapa — više nismo bili samo pojedinci, već deo celine, Neptun u Ribama briše granice, stvara iluziju duboke povezanosti i istovremeno nas ostavlja usamljene u magli. ONLINE VEZE postale su standardne veze mnogima.

____________________________________

Na socijalnim mrežama odjednom smo preplavljeni TEORIJAMA ZAVERA, često pomešanim sa poznatim činjenicama da nismo mogli da razlučimo šta je istina, a šta projekcija kolektivnog straha. Reptilijanci (David Icke), New World Order (Alex Jones), Chemtrails, Flat Earth, HAARP, Illuminati (koji se sve češće pojavljuju u pop kulturi – filmovi, knjige, serije), Zeitgeist Movie, vakcine, soda bikarbona, FEMA logori (navodno, širom USA postoje tajni logori za deportaciju Amera ako se desi smak sveta) a kad smo već kod istog, beše jednom Smak Sveta koji nije došao 21. 12. 2012. isto na početku Neptunovog tranzita Ribama. Dizanje prašine, zaslepljenost „istinom“, svako je imao svoj „skriveni narativ“, a prozori haosa dezinformacija bili su otvoreni.

____________________________________

2. POLARIZACIJA

 

Dok je bio u Ribama, Neptun je intenzivirao na jednoj strani topio granice i vukao u iluzije, spiritualnost, fantaziju, romantiku, eskapizam, ali na drugoj strani dizao je sve jače granice od onoga što nas okružuje. Otuda je to i vreme jakog ekstremizma, agresije, kontrole. Kolektivne paranoje i fanatizma u obliku ideologija. To je vodilo u ‘naličje empatije’. Na kojoj god strani da smo se nalazili, sebe smo videli kao ‘spasitelje’, ‘čuvare’, ‘branioce’, a svoja uverenja kao jedinu istinu ili božansku misiju. Rezultat je bio: ogromno saosećanje prema „svojima“ kao i „žrtvama“, ali dehumanizacija „ostalih“ koji su isto to radili samo sa svojih polazišta – različitih od naših.

____________________________________

.„Neprijatelji“ su nam najviše služili da opravdamo svoju agresiju, isključivost i zaslepljenost da bi zapravo mogli da na njih sve to projektujemo, a sebe vidimo kao slobodne ili superiorne. Ono što smo stvarno uspeli, to je da svet dovedemo zajedno do POLARIZACIJE: Brexit (mnoge porodice su se raspadale ili prestale da razgovaraju o politici zbog Brexita), TrumpEra, Vax/Anti-Vax, Woke/Anti-Woke, Climate Change, a kod nas je verovatno najupečatljivija identitetska podela oko crkve, jezika, nacije i vere u Crnoj Gori, dok je u Srbiji pored Vučića, osetljiva tema bio Đoković (za i protiv) koji je i sam prošao Neptunovski put od „heroja“ do „persona non grata“, od izbegavanja do otvorene podrške i sl.

____________________________________

Iako sam Neptun nema nikakve veze sa terorizmom, on je SENKA TERORA i zato pojačava iluzije koje vode destrukciji, fanatizam maskiran duhovnošću, selektivno saosećanje, kolektivno bekstvo u preduzimanje akcija (iz vere ili u ime vere) kojima će se prognati neprijatelji, a sloboda doneti svetu.
Tako je Neptun u Ribama obeležio NAJVEĆE BEKSTVO gde smo se svi bavljenjem globalnim temama i online sadržajima zamenili realnost (real life). Pobegli iz sopstvenih života. U tome su nam „pomogli“ MEDIJI (od portala preko podkasta do fake news i ‘deep state’ informacijama o skrivenoj, nevidljivoj mreži moći elite koja upravlja svetom)

____________________________________

Na Twitteru i Facebooku su se formirali „pro“ i „anti“ mehuri za svaku novu temu, dok su nas za sve ostalo zalepljene za ekrane držali Tviter, Instagram i Facebook.

I tu opet dolazimo do algoritma i niše u koju nas je poput talasa Neptun u Ribama nosio sve dalje i dalje, nakon što smo mu MI PRVI rekli u kom pravcu (ek)stremimo…

Bežali smo iz STVARNOG ŽIVOTA baveći se temama od kojih većina nije ni doticala našu svakodnevnicu i ljudima od kojih većinu nikada nećemo ni sresti.

____________________________________

3. PSIHOLOGIJA

 

Neptun u Ribama je doneo bum self-help-a, pozitivne psihologije, mindfulnessa, lajfkoučinga, manifestacije, shadow work-a, toxic positivity i guru kulture.
Rad na sebi postao je masovna religija. Bledi razlika između „stvarnog“ i „duhovnog“, a bekstvo u „više vibracije“ vuklo je i preteranu idealizaciju „sreće“ (Smile Or Die) Kulminacija je naročito došla u pandemiji kad smo svi postali sopstveni terapeuti. Psihologija je postala viralna: Brene Brown je otvorila portal ranjivošću i sramom, pa su se nizali Eckhart Tolle, Joe Dispenza o reprogramiranju uma, Gabor Mate o traumi, Jay Shetty kao moderni Instagram guru…

____________________________________

Empatija se rastače i prelazi u univerzalnu osećajnost (koja do kraja tranzita zamalo postaje ‘kanonisana’ – Woke i sl), pa je dovoljno da si samo ljudsko biće (ili čak da samo izgleda kao da patiš). Razlikovanje ‘normalne’ od ‘slomljene’ ličnosti koja nosi stvarne psihološke ili mentalne poremećaje, kao da je sekundarno. Serije poput „Hannibal“ u Netflixovoj verziji koja je eksplodirala baš u tom periodu to potvrđuje. A nije bila jedina. Takve su i The Fall, You, Mindhunter… Publika fascinirano ulazi u umove tih likova, empatizuje sa njihovim „hladnim“ empatijama, razume njihovu usamljenost ili „umetnički“ pristup haosu. Hannibal nije više samo monstrum — on je postao personifikacija sofistikovanog bola, čak i „romantičnog“ zla. Neptun je otvorio kolektivni portal: „Šta ako i oni pate? Šta ako je empatija prema monstrumima deo isceljenja nas samih?“

____________________________________

Imati neki nedostatak u psihološkom smislu u jednom momentu je postao IN, kao trend – pa je buknuo odjednom broj ljudi sa ADHD, neurodivergentim spektrom, a ni autizam se više nije registrovao po starim obrascima – autistični spektar se takođe širio ka beskraju, pa je bilo sve lakše pronaći nešto i kod sebe (ako ste tražili, a jesmo)
Istovremeno, bipolarni sindrom, anksioznost, depresija, inferiornost, imposter sindrom — sve to dobija na snazi i vidljivosti. ‘Dijagnoze’ postaju identiteti, memeovi, TikTok trendovi (ADHD aesthetic, bipolar realness). Do kraja tranzita svi imamo po malo sve. I depresiju i anksioznost, i neurodivergentna iskakanja, a naročito TRAUMU („To nisam ja, to je moja trauma“). Odnosno, SVI SMO najednom ŽRTVE sistema-roditelja-društva.
U celom svetu kao i kod nas, otvarale su se škole, centri za razvoj, psihoterapiju…

____________________________________

Empatija postaje valuta — što više patiš, to si „autentičniji“, baš kao i na drugoj strani pozitivnost (guši tugu umesto da je integriše.)
A onda kontrast popularnoj self help struji, psiholozi — sa temom senke, u čemu se pre svih izdvojio Jordan Peterson kao rigidni udarac celoj toj mekoj, sanjivoj Neptunovoj magli koja je i njega samog na kraju progutala lekovima i depresijom, iz koje se izborio sa naporom. Kao da je njegova postavka „Clean your room“ (suoči se sa haosom, sredi prvo svoj haos pa onda sređuj svet i druge ljude) morao lično da demonstrira primerom. Jung, dobija svoju drugu posthumnu slavu – tako da trenutno na YouTube sve kipi od kanala sa psihološkim lekcijama po njegovom učenju (Anxious – Avoidant attachment, Narcistic Behaviour, Arhetipoovi, Snovi…)

____________________________________

4. MUZIKA

 

U eri Neptuna u Ribama, nije se stvaralo koliko se kralo, kopiralo, imitiralo. Najpre je bilo tako, anonimusi sa Chill mixeva, koji nas u barovima na moru provlače kroz filtere tuge, spuštaju nam gardove i sanjivim, indie ili slow jazz napuklim glasom, duboko, senzualno pevaju poznate pesme. Sinatru. Ninu. Aretu. Čak i metal obrade mogle su da zvuče kao nežna molitva. Današnja statistika kaže da se na YouTube upladuje od 50-100 hiljada covera dnevno (računajući i shortove).

A kada smo pokazali da nam to nije smetalo, AI je gotovo dobacio „Hej! Pa ja mogu još bolje“ – i da, može.

____________________________________

Danas, ne postoji žanr u koji se AI nije umešao. I evo nas u svetu u kom za kreiranje pesme koja će da dirne dušu ili nas natera na suze – nije bila neophodna patnja. Bolan raskid, gubitak, osveta ili strast. AI je postao umetnik bez duše i sećanja koga smo se plašili jer smo čvrsto verovali da mašine nikada neće moći da naprave melodiju koja pokreće osećanja, ni napisati tekst koji razbija – i da to može jedino čovek.
A onda smo dobili savršenog imitatora koji ne kopira samo melodiju već i emociju, vokalnu toplinu, čak i onu nesavršenost napuklog glasa ili uzdaha koji se čuje, ono što nas zapravo i prevari da je autor „živ“ (na primer ova stvar). Breaking Rust je postao hitmejker na Spotify i prošlo je neko vreme dok se nije saznalo da se ne radi o bendu već AI pa je i ta granica nestala! Danas AI pesme imaju milion streamova i chart pozicije.

____________________________________

Neptun koji zbog Riba povezujemo sa okeanima i otuda- ‘dubinom’, zapravo je ‘iluzija dubine’ kao kad padamo u snu. On nas više vuče u visine (zato je i egzaltiran u Vodoliji), glava nam je visoko iznad oblaka, ceo svet postaje mističan, eteričan, nismo prisutni tu gde smo, noge dignemo sa poda kao da smo na Aladinovom ćilimu i projekcija može da počne! A ako u njoj ima dubine, to je uvek do režisera!
Sama muzika je bila fluidna kao i sve ostalo. Autotune, bekstvo kroz slušalice, dreamy pop, indie, sa svim varijacijama rastopljenih podžanrova koji su davali taj osećaj da je sve „evo tu, ali zamalo“. Filmska nostalgija i melanholija kao kod Lane Del Ray koja se medju prvima pojavila na njegovoj sceni, dark-whispering kao kod Billie Eilish, ali i beskrajni throwbackovi koji su nas uglavnom vraćali u osamdesete i oživljavali synthwave.

____________________________________

Sve to je uticalo na pojavu novih streaming servisi, Apple Music/ YouTube Music/Spotify, pandemijske lo-fi playliste itd. Tekstovi su se promenili i više nije moglo ono što je moglo nekad. Godine političke korektnosti su reagovale. Čak je „Every Breath You Take“ proglašena za najstalkerskiju pesmu ikada zbog stiha „I’ll be watching you“. Zato se tekstovi više bave psihološkim problemima, depresijom, ljudskim pravima, seksualnim slobodama, lekovima, verom, samoćom.
Na ovoj humanoj sceni, Neptun u Ribama je sa sobom odvukao verovatno najautentičniji sastav, Daft Punk. Njihov kraj, iz mog ugla, označio je tiho nestajanje jedne muzičke ere. Ceo svet je gledao „Epilogue“ i jecao. Ljudi i danas ostavljaju komentare „Still crying“, „Prošlo je 4 godine, nedostajete svaki dan.“ i sl.

____________________________________

Neptun u Ribama nas je ostavio u neverici kada je ‘pokupio’ i odneo i one za koje smo bili sigurni da će sa nama ostati još dugo. Neptunovski tiho, na prstima… Samo ih više nije bilo: David Bowie, Prince, George Michael, Amy, Chris Cornell… i na kraju, rastočio se i u beskraju završio i MTV kanal.
Kao da su se vratili okeanu tamo negde gore (a ne dole) iz koga su stvarali. I baš kako se završava Daft Punkov Epilogue, ostaje da zajedno sa onom decom ponavljamo:

„Hold on, if love is the answer, you’re home…“

____________________________________

 

5. RAZOTKRIVANJE

 

Julian Assange i Edward Snowden pojavili su se kao ključni protagonisti na samom početku tranzita Neptuna u Ribama. Iako je vera u sistem već bila poljuljana, WikiLeaks je poput Titanika razbio u paramparčad svaku iluziju o postojanju transparentnosti kada su kablovima procurele tajne diplomatske depeše (poruke, telegrami, mailovi) američkog State departmenta. Preko 250 hiljada tajnih dokumenata (od šezdesetih godina 20. veka do 2010) nisu više bili tajni! Sva interna komunikacija, izveštaji, analize, planovi, dilovi zahvaljujući Asanžu i WikiLeaksu osvanuli su u New York Timesu, Le Monde, The Guardianu. Najpre bez imena, a kasnije i u potpunosti.

____________________________________

Sve to se dešavalo prvi put u istoriji. Potpuno rušenje poverenja u sistem desilo se u danu. Krenulo je masovno buđenje iz iluzije da nas sistem štiti i brine o našoj bezbednosti. O empatiji da ne govorimo koju smo konačno shvatili da nikada nije postojala. Da je sve oduvek bio plan. Pa ako je i postojala, to je bio scenario da bi se došlo do nekog drugog cilja. Na drugoj strani spustila se ogromna magla, sa svim teorijama zavera, najezdom hakera i kolektivnim snom o „istini“. Assange je istog momenta postao meta Amerike koja ga je godinama gonila, a WikiLeaks „pandorina kutija“ savremenog doba. Brodolom poverljivih dokumenata povukao je poplavu curenja i sa drugih izvora.

____________________________________

Snowdenov PRISM (tajni program masovnog nadzora Nacionalne agencije za bezbednost SAD) delovao je kao glas koji je progovorio iz Riba i kolektivnog nesvesnog, razotkrivajući da granice između „mi“ i „oni koji nas gledaju“ više ne postoje. Posle PRISMA usledile su lavine sličnih otkrića, poput Upstream programa (direktno presretanje internet saobraćaja preko podmorskih kablova), Tempora, MUSCULAR (hakovanje internih veza između Google i Yahoo data centara), Optic Nerve (prikupljanje miliona webcam slika iz Yahoo Messengera za prepoznavanje lica), MYSTIC/SOMALGET (snimanje celokupnih telefonskih razgovora u nekim zemljama). Sve to je pokazalo da Neptun ne samo da topi granice između javnog i privatnog, već i da stvara paralelni svet gde se svaka poruka, slika ili „lajk“ pretvara u nevidljivi lanac kontrole i završava u Cloudu. Ništa ne nestaje!

____________________________________

U mikrouniverzumu društvenih mreža to se manifestovalo kroz eksploziju cyber-stalkinga, gde se lažni profili množe kao duhovi u magli, gde disappearing poruke na Snapchatu ili Instagramu daju lažan osećaj sigurnosti dok se podaci čuvaju negde na serverima, gde se tajni nalozi koriste za praćenje, ucene i manipulaciju, lažni oglasi za poslove koji vode u human trafficing, itd… Kasnije su došli i politički skandali poput Cambridge Analytica (87 miliona profila iskorišćeno za targetiranje i uticaj na izbore), koji su pokazali da granica između državnog špijuniranja i korporativne manipulacije više ne postoji.

Buđenje kolektivne empatije prema žrtvama istine kao što su Snowden i Assange (iako je bilo i mišljenja da nisu ništa drugo do ‘izdajnici’), podiglo je sa druge strane nesagledivu konfuziju, paranoju, dezinformacije i osećaj da se realnost nepovratno topi u beskrajnom digitalnom okeanu gde nas svi gledaju, a niko nije vidljiv.

____________________________________

Kako je portal tajni bio otvoren, hakeri su postali moderni arhetipovi – junaci koji razotkrivaju skriveno, ali često plaćaju visoku cenu: progon, zatvor, egzil ili, u najtragičnijim slučajevima, smrt. Najpre su nam se još 2011. obratili Anonimusi. Njihovi hakovi bili su usmereni na svetske vlade, velike korporacije (poput Sony, Fox, PayPal) DDoS napadi, curenje podataka. Mnogi članovi su uhapšeni: Sabu (postao informant FBI-ju), Jeremy Hammond osuđen na 10 godina, i ostali koji su dobili duge zatvorske kazne ako nisu u egzilu. Chelsea Manning – predala WikiLeaks hiljade vojnih dokumenata; osuđena na 35 godina (kasnije smanjeno), pokušaj samoubistva u zatvoru.

____________________________________

Posebno tragičan slučaj je Aaron Swartz, poznat kao „haker, genije, mučenik“ koji je bio briljantni programer (suosnivač Reddit-a, koautor RSS feed-a u 14. godini, aktivista za otvoreni pristup informacijama, skinuo je oko 4,8 miliona akademskih članaka sa ciljem da ih učini besplatno dostupnim (u duhu „Guerilla Open Access Manifesto“ koji je napisao). Uhapšen je 2013. godine, da bi dva meseca pre sudjenja nađeno njegovo telo u stanu (smrt vešanjem). U njegovo samoubistvo do dana današnjeg niko nije poverovao zbog čega će Švarc na kraju ostati kao mučenik i žrtva represivnog sistema.

Upravo taj momenat „žrtvovanja“ zarad ideje i slobode bio je suština Neptuna u Ribama: slepa vera u više dobro, nepokolebljiva hrabrost i nehaj prema sopstvenoj sudbini. To se nije ticalo samo hakera – u međuljudskim odnosima svet se podelio na one koji su živeli otvorenog srca, verom i hrabrošću, ali ujedno bili potencijalne žrtve; i one koji su, pod pritiskom haosa, potonuli u strah, stvarali lažne identitete, krili se iza maski, brisali tragove i održavali iluziju kontrole nad životom koji im je klizio kroz prste.

____________________________________

6. VIZUELNA UMETNOST

Kao što je razvoj nauke pod uticajem Urana, tako je razvoj umetnosti i njena sudbina pod uticajem Neptuna. A kada kažem „umetnost“ mislim vizuelna koja inspiriše, pokreće svetove u nama. Za bolje razumevanje ovog Neptunovog uticaja i samog principa možete pročitati moj stari tekst Neptun u Ribama: Virtuozni vs. Virtuelni svet  

Umetnost je postala masovno dostupna preko ekrana, uglavnom obojena društvenim temama (ratovi, klima, identitet, nepravda, protestna umetnost, svaki pokret imao je svoje vizuelne umetnike). Kvantitet je doneo pad kvaliteta, pa se osetio pad umetničkih vrednosti i autentičnosti. Profesionalnih umetnika je bilo, ali su se privatno osećali kao da ih je neko „progutao“ – jer Neptun topi granice, a kad se granice tope, često se topi i osećaj sopstvene vrednosti. Njihove krize bile su tihe, drugima nevidljive, ali intenzivne.

____________________________________

Zajedno sa njima, nevidljivi su postali i poštovaoci umetnosti. Publika se razvodnila, postaje sve više korisnička, konzumerska i online. Granice između profesionalca i amatera, između „umetnika“ i „korisnika“ se rastvaraju.

Tako su najpre foto aparate zamenili smart-telefoni i selfi štapovi sa pojavom Instagrama i filtera. Svako slika sebe hiljadu puta dnevno. Fotografija postaje narcisoidna i trenutna, niko više ne brine o kompoziciji ili svetlu, već o trenutku „ja sam tu“ (sa tihim vriskom: „ako ikoga zanima!“ koji se čuo sve jače kako je Neptun išao ka kraju). Neptun je na svom terenu (fotografija, film) delovao možda i najjasnije: fluidnost identiteta, beg u lažni svet filtera gde se granica između ‘ja’ i ‘ja na slici’ gubi. Psihološki, maskiranje nesavršenosti i preterivanje u estetizovanju emocija utiču na to da je sve više nesigurnosti, anoreksije/bulimije, depresije, anksioznosti, a estetske klinike postaju nove Meke.
____________________________________

Deca danas intuitivno shvataju touchscreen, filtere, efekte i meme kulturu. CapCut i drugi editori reelseva omogućavaju trenutnu kreaciju. Kod dece i mladih to rađa osećaj urođene lakoće stvaranja. Oni ne pristupaju tome kao „učenju montaže i editinga“, oni jednostavno plivaju kroz alat kao kroz vodu. Ali kod starijih takva situacija je izazivala (i dalje izaziva) strah, osećaj zastarelosti i gubljenje identiteta („Ima li smisla?“)

Kodachrome je razvio poslednju rolnu filma tik pred ulazak Neptuna u Ribe, ali lepe vesti su da je od 2018. proizvodnja nastavljena.
____________________________________

NFT bum je bio savršen neptunovski eksperiment. Umetnost koja postoji samo kao digitalni token na blockchainu (neopipljiva, nije fizička), a prodaje se za ogromne sume zasnovane na kolektivnoj veri i iluziji vrednosti. Ljudi su kupovali „vlasništvo“ nad jpeg-om jer su verovali da je to budućnost umetnosti i bogatstva. Mnogi su ušli u to iz neptunovskog idealizma („ovo će promeniti svet!“), a onda doživeli krah, rušenje iluzija i materijalni gubitak (pad tržišta 2022–2023). Među onima koji su izgubili od par stotina hiljada do miliona dolara bilo je i poznatih ličnosti: Snoop Dogg, Eminem, Madonna, Paris Hilton, Jimmy Fallon, Jay-Z, Shaquille O’Neil i drugi. British Museum i Centre Pompidou kupovali su NFT-ove za kolekcije.
NFT je imao tipičan neptunovski ciklus: Od idealizacije i identifikacije sa snom, preko žrtvovanja (sloma, gubitka), do lekcije o prolaznosti materijalnog.
____________________________________
AI generisana umetnost je možda najkonkretnija manifestacija Neptuna u Ribama. Mašta se pretvara u željenu sliku i to instant, sa samo par reči u promptu. Neptun vlada imaginacijom koja ne poznaje ograničenja (fantazija), a AI povezuje simbole, miksuje stilove. Međutim, AI i dalje nema dušu. Nema život. Lični pečat. Pa nas na kraju svog tranzita Neptun vodi ka tome da usvojimo AI kao alat kome će čovek dati taj unutrašnji svet koji ima dubinu. Ipak, još uvek mnogi umetnici (pre svega dizajneri) to vide kao prevaru, a sebe kao žrtve („AI je ubio umetnost“)
____________________________________

Dok su na jednoj strani umetnici gubili veru i napuštali tradicionalne tokove (trud, rad, vreme, izložbe i slično), isprobavali se na Stock Marketima (Getty Images, Shutterstock i drugi), na drugoj strani Neptun u Ribama je izbacio na površinu umetnike koji su bez cenzure pristupali temama ranjivosti, haosa, mraka, erozije, nestajanja, kraja, poništavanja i oslobadjanja. Marina Abramović doživljava svoju drugu slavu. Tu bih navela i našu slikarku, Gala Čaki koja poslednjih par godina ovog perioda izlaže širom sveta i osvaja sve više kako domaću tako i stranu publiku. Na njenim platnima su slike borbi čoveka sa sopstvenim identitetom i prolaznošću, duboke transformacije, unutrašnje razapetosti i tenzije, kao da smo istovremeno i ranjivi i moćni, i u telu i van tela, i svoji i tuđi.
____________________________________

Muzeji su se borili sa pandemijskim zatvaranjima i prelazom na online izložbe, ali i sa krađama koje su izazvale nacionalne skandale.
Najveće krađe bile su brze i drske: Drezden Green Vault 2019. godine (21 komad nakita sa preko 4.300 dijamanata, vrednost preko €113 miliona, lopovi su ušli kroz prozor posle podmetnutog požara na električnoj kutiji i izašli za par minuta), Louvre 2025. (8 komada francuskih dragulja iz 19. veka, vrednost oko €88 miliona, lopovi su ušli mehaničkim liftom na kamionu, razbili vitrine i pobegli za 7 minuta tokom radnog vremena i serija manjih kradja (npr. Van Gogh iz pandemije 2020. ili Frans Hals 2020.), oba iz holandskih muzeja zatvorenih zbog kovida.
Ali nam je Neptun u Ribama nešto i vratio! 2013. godine otkrivena je kolekcija sa oko 1.500 umetničkih dela starih majstora, koja su konfiskovali nacisti tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka u Minhenu. Tu su se našli i Renoar, Sezan, Gogen, Matis, Delakroa, Šagal, Oto Dix, Munk, Kle, Kandinski i drugi.
____________________________________

Jedna od četiri verzije Munkovog „Vriska“ prodata je za 118 miliona dolara što je 2012. bila najskuplje ikada plaćena slika, da bi već dve godine kasnije Gogenova slika dostigla cenu od 210 miliona dolara, što već govori o početku iluzija vrednosti.

Ipak, na kraju ovog tranzita, umetnost nije umrla – postala je fluidnija, pristupačnija, virtuelnija i masovnija nego ikad. I podrazumevana. Ali upravo zbog toga, oni koji su zadržali veru i kada je sve delovalo kao da nestaju, da bivaju progutani virtuelnim talasom, na samom kraju tranzita isplivavaju i dobijaju zasluženu pažnju u godinama Neptuna u Ovnu kada je autentičnost jedino što se vrednuje.
____________________________________

7. PANDEMIJA

2020: Pandemija — ultimativni Neptun u Ribama. Svet staje, svi u kući, bindžovanje serija, Zoom webinari, na ulici sa maskama, mediji, vakcinacija. Police pune alkohola, redovi samo ispred punktova za testiranje. Kolektivna trauma, ali i masovna empatija.
To je bio vrhunac tranzita Neptuna u Ribama, gde su se sve neptunovske teme manifestovale na globalnom, kolektivnom nivou: nevidljivi neprijatelj (virus koji se širi bez granica, nepoznatog porekla), konfuzija koju su stvarali mediji ne propuštajući da nas zastrašuju, dizanje paranoje, hipohondrije, rastakanje percepcije šta je uopšte moguće a šta nije (tu smo se kroz predaju i nemoć, otvorili ka nepoznatom) i prvi put priznali da „ne znamo“ šta se dešava, prethodno već izgubivši veru u sistem. Osećaj samoće u mreži neznanja i lutanja bio je zajednički, kao i iskonskog straha da nam, možda, nema spasa. Da je stvarno Kraj. (Ribe su poslednji znak)

____________________________________

Tokom vrhunca pandemije, većina bolnica širom sveta uvela je stroge zabrane kako bi se sprečilo širenje virusa. To je dovelo do situacija gde su pacijenti umirali izolovani, bez mogućnosti da se porodice oproste ili budu pored njih u poslednjim trenucima. Otuda je u vazduhu bio osećaj kakav do tada nismo spoznali. Dehumanizacija kako života tako i same smrti što je uticalo da se osećamo besno i bespomoćno.
Granice su nestajale između zdravog i bolesnog, stvarnog – koje je nestajalo i postajalo sve više virtuelno.
Masovna žrtva i empatija (kolektivna patnja,ljudi se povezuju sa patnjom ljudi na drugim krajevima sveta, daju se podrške gradovima i sl, plakanje uz vesti, deljenje istog bola, straha i nemoći preko ekrana). Posledice kovida se osećaju dan danas u psihološkom smislu, depresija, anksioznost, PTSD, dezorjentacija u životu, besmisao dugoročnih planova (ljudi sve više planiraju kratkoročno, od kovida na dalje teže da brzim načinima ostvare sigurnost, moral pada još više, budi se nehaj za životom kao utrnulost ako već život može biti lako oduzet, prepuštanje lako odnosima od danas do sutra sa akcentom na seksualne veze a ne duboke prave emocije usled straha od gubitka.)

____________________________________

Iluzija kontrole ogledala se kroz maske, lockdown, opsesivno pranje ruku. To je bila klasična neptunovska zamka: privid da možemo da kontrolišemo ono što je po definiciji nekontrolisano — virus koji se širi vazduhom, strah koji se širi mislima.
A iluzija spasavanja (vakcine) došla je upravo Neptunovski sa maglom – bez sigurnosti u to šta je istina, a šta ne. Da li štite potpuno? Da li menjaju DNK? Koju uzeti? Da li su obavezne ili slobodan izbor? Niko više nije znao gde je granica između nauke i propagande.
Nakon kovida, svet se podelio na dva tabora:

– na one koji su prihvatili da život ne traje večno i da su gubici tu pre ili kasnije. Skinuli su medicinsku masku, ali su zadržali masku spasitelja koji saoseća, priznaje bol kao deo života ali i koji drži čvrsto iluziju postojanja neke više sile, posebnog puta, da mora iza svega postojati neki patern.
– na one koji su potpuno gubili veru dok su gledali kao se svet ruši, sistem propada, ljudi nestaju. Pa su zadržali iluziju da se kontrolom bol može sprečiti, da se gubitak može zaobići.

Ono što nam je bilo zajedničko, svi smo u pandemiji izgubili jedan deo sebe, granice šta je moguće da se desi su bile porušene, videli smo beskraj i ništavilo i to nas je ostavilo utrnule sve do kraja njegovog tranzita. Da bi Neptun u Ovnu stvorio nove identitete, mnogo aktivnije i prisutnije u svetu kakav jeste.

____________________________________

8. SKANDALI

Neptun su tajne baš kao i Ribe. Način na koji ih pronalazi i otkriva nekada je podrazumevao posedovanje šestog čula, angažovanje ekstrasensa, ali sa tehnološkim napretkom praćenje poruka, transfera novca, kamere, snimci, uhođenje i društvo u kome ‘svako ima cenu’ pa će se već pojaviti cinkaroš – postaje osnovni način dolaženja do poverljivih informacija. Od većih svetskih prevara u prethodnom periodu imali smo:
FIFA korupcija 2015. – U maju 2015. američko pravosuđe i FBI razotkrili su masovnu korupciju u FIFA-i: desetine zvaničnika uhapšeno u Cirihu, optuženo za mito, proneveru i pranje novca u vrednosti preko 150 miliona dolara tokom dve decenije. Sepp Blatter, Platini i drugi visoki funkcioneri suspendovani su, a FIFA je bila primorana na reforme.
____________________________________

Volkswagen ‘Dieselgate’ 2015. – U septembru 2015. američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) otkrila je da je Volkswagen instalirao softver u milione dizel vozila (2009–2015), koji je varao testove emisija – automobili su ispuštali do 40 puta više štetnih NOx gasova u realnoj vožnji nego na testu. Skandal je zahvatio oko 11 miliona vozila širom sveta, uključujući Audi i Porsche modele. Kompanija je platila desetine milijardi dolara kazni i odšteta, a reputacija „čistog“ dizela pretvorila se u globalnu prevaru.

Cambridge Analytica 2018. – U martu 2018. otkriveno je da je britanska firma Cambridge Analytica neovlašćeno prikupila podatke sa preko 87 miliona Facebook profila preko aplikacije, koristeći ih za psihološko targetiranje birača u kampanjama (uključujući Trampovu i Brexit). Skandal je doveo do pada vrednosti Facebooka, istrage u SAD i EU, Zuckerberg je svedočio pred Kongresom.

____________________________________

Panama Papers 2016. – procurelo je 11,5 miliona dokumenata iz panamske advokatske firme, otkrivajući kako su bogati pojedinci krili imovinu u offshore školjkama da izbegnu poreze i sakriju korupciju.
#MeToo 2017. (Harvey Weinstein, Epstein mreža 2019., Prince Andrew i seksualno zlostavljanje),
„Theranos“ – Prevara maskirana u inovaciju. Startup Elizabeth Holmes u samom srcu Silikonske Doline. Obećavao je revolucionarne krvne testove iz kapi krvi ‘koji će spasiti svet’. Privukao je milijarde investicija u vrednosti 9 milijardi dolara. Neki od investitora bili su Rupert Murdoch, Walton family i drugi. Neptun u Ribama je ovde preko modela „fake it till you make it“ i FOMO marketingom (fear of missing out) savršeno pokazao kako su tanke granice između nauke i zaluđivanja.
Od 2015. otkriveno je da tehnologija ne radi, rezultati su lažirani, pacijenti dobijali pogrešne dijagnoze. Holmes i partner Sunny Balwani osuđeni 2022. za prevaru investitora (Holmes dobila 11 godina zatvora). Grandiozni san o spasiteljskoj medicini pretvorio se u klasičnu prevaru, a Theranos je postao primer (i upozorenje) za ono što se dešava kada se preterano veruje u vizionarske osnivače.

____________________________________

Fyre Festival (2017) – ultimativni Neptunov fijasko. San o luksuznom raju na Bahamima, influenseri u bajkovitim fotografijama, hiljade uplaćenih karata… a na licu mesta: šatori umesto vila, sendviči umesto gurmanskih obroka, haos umesto festivalskog blaženstva. Iluzija savršenog života koju su socijalne mreže prodavale kao realnost.
McFarland osuđen za prevaru investitora i kupaca (zatvor), savršena slika pretvorila se u katastrofu pred očima sveta.Qatargate (2022–do danas) – Najveći korupcioni skandal u istoriji Evropskog parlamenta: belgijski tužioci otkrili su da su Katar, Maroko i Mauritanija plaćali mito (gotovinom, poklonima, luksuznim putovanjima) poslanicima i lobistima da utiču na odluke evropskog parlamenta. Uhapšeni su potpredsednica Eva Kaili i drugi, pronađene su torbe sa stotinama hiljada evra u gotovini. Skandal traje godinama, Neptun u Ribama je uspeo da prokrijumčari korupciju i u samo srce EU.
____________________________________

Od misterija, najveća je bila nestanak malezijskog boinga 777 sa 239 putnika koji je leteo iz Kuala Lumpura za Peking. Tek 2018. pronadjeni su ostaci olupine na obalama Indijskog okeana, ali ne i crna kutija. Nova istraga počela je krajem decembra 2025. i nastavlja se u 2026.

U našoj zemlji ‘skandal’ je drugo ime vlasti, dovoljno je da vas podsetim da je Neptun ušao u Ribe 2011, i na vlast su na prvim narednim izborima došli radikali, odnosno naprednjaci. Neptun bi trebalo da povuče sa sobom one koje je dovukao na naše obale.
Neptunovi uticaji (2011-2026): Botovi kao vojska, ispiranje mozga, laganje na udarnim vestima, gomila nerešenih slučajeva (pad helikoptera, nadstrešnica železnice u N. Sadu), lažne diplome visokih funkcionera, noćno rušenje sa fantomkama Sava Male, Jovanjica, čitava mreža fantomskih organizacija koje su izvlačile milione evra iz državnog budžeta.
Grandiozni snovi pojedinaca postali su kolektivne noćne more.

____________________________________