Šta želim u 2026:

Bilo bi lepo još nekog razočarati.
Ne iz inata, već iz tihe snage.
Neću više biti ogledalo onima koji
će se uplašiti i u strahu od sebe probati da ga razbiju.
Neka očekivanja padnu kao suvo lišće
ne moram da budem po meri ničijeg kroja.
Samo da postojim u svojoj koži.
Sa pukotinama, sa ožiljcima koji postaju zlatni kad ih sunce dodirne.
I moja nesigurnost,
voleću je i pustiću je da me obuzme i podseti da sam živa.

Želim da savladam impuls kad me spopadne.
Ne jurim više, ne ganjam, ne moram.
Moj konj je umoran od galopa.
Od Strelca animalni deo, od žene animus
dopušta da ga gladim i mirno ide pored mene.
Naučiću još bolje da pratim njegov ritam, a ne obrnuto.

Nestrpljenje, želja, strast, euforija –
njih ću da istrpim kao što pustinja istrpi vetar.
Bez borbe.
Dođe mi – preživim – pustim – mir.

Želim da se usudim više da tražim pomoć kada mi treba
da se više otvorim bez straha da ću biti PREVIŠE.
I da očekujem da je to nekome važno. Da me vidi.
Bez ove hrabrosti moje, nikada neću biti sigurna ko je moj.

I da kažem hvala još više,
ono toplo hvala kojim ubacujem u drugu dušu
amajliju koja će da ih čuva kad univerzum odredi.

Srećna sam što moj posao i dalje živi od preporuka,
od ljudskih ruku i glasa koji me drži i dalje,
a ne od hladnog algoritma koji me ‘selektuje i ignoriše’
kao da sam još uvek dužna da mu se dokazujem.
Algoritam neka me čeka.
Ja sam prestala da klečim.
I najvažnije,
nikome se više ne dokazujem.
Ni iz podsvesti. Ni iz same podsvesti podsvesti.

Želim da prekinem lance svih zavisnosti,
da ih vidim kao stare, zarđale okove koje sam sama nekad stavljala.
Bila njihov rob.
I želim to isto za vas —
jer Neptun u Ovnu dolazi kao mač koji seče maglu:
navući se možemo na dodire i telo, seks i adrenalin,
na borbu, na opasnost, na početke,
na samu vatru koja nas budi.
Ali pasivne zavisnosti — cigareta koja tiho truje od jutra,
beskrajno skrolovanje koje nas čini duhovima u sopstvenom životu,
sve ono što nas čini robovima sa vezanim rukama i nogama,
pijanim umom i glavom koja pada —
to sve neka se raspadne kao Vavilon.

Želim, kao i svake godine, da iznenadim samu sebe.
Da se ponovo uverim da samu sebe dobro poznajem
kao što more poznaje svaku svoju dubinu,
a ipak se svako malo čudi morskim svetom, nesagledivim.
Da mogu da se oslonim na sebe
kao na zidine najstarijih hramova koji su preživeli najezde i ratove.
I da, kad zatreba, reagujem iz ispravnog mesta za sebe.
Ne iz straha, ne iz besa,
nego iz one unutrašnje vatre koja hrabri, a ne pali.
Ne ruši. Ne uništava.

Ljude i dalje volim. Sve.
Oni su mi i dalje najveći fenomen!
Ni svemir sa svojim crnim rupama i kvazarima
nije tako čudesan kao čovek koji plače zbog pesme,
ili se smeje usred bola, koji čeka sreću, nada se ljubavi,
i neplanski kupuje crvene ruže jer ‘kako opojno mirišu’.
Koji mora da ‘eto samo proba’. Koji zna da će ponovo da pogreši.
Koji zna da će se uvek vratiti sebi.
Možda je ipak moj podznak Devica pa me tera da volim čoveka i seciram čuda,
pamtim priče i sudbine,
da primetim detalje svakodnevnog o kojima moćnici ne znaju baš ništa.

A trigon Neptuna iz Ovna na mog Marsa u Strelcu
mi sada donosi istinu kao lek,
otrov koji je postao protivotrov.
Ovaj tranzit me takođe raznežuje.
Čini suptilnijom. I kosa mi je postala svilenkasta.
Animus se integriše bez projekcija, bez iluzija,
a i bez one suve, hladne strogosti koja je nekad bila oklop.

Položila sam oružje, razoružala sebe samu.
Kad treba branim se samo svetlom.

2026. neka bude godina za nove ljude
koji se ne plaše da budu nesavršeni,
da budu ljudi koji smeju da pokažu oči.
I srce.

Neka 2026. bude godina u kojoj hodam
sa konačno integrisanom vatrom i vodom,
sa snagom koja ne mora da urla ili nestane,
nego mirno, duboko, nepokolebljivo postoji i drži me.

Srećna Nova godina, nama obema.