Ali prvo, da vidimo kakve nas zatiče sam kraj decembra?

„Sjećanju ne vjerujem, a istinu ne mogu podnijeti.“, Bekim Sejranović 

Ova grozna maestralna rečenica leži negde među koricama ‘Nigdje niotkuda’ i čeka ko je sledeći da zapne o nju pa da joj se vraća kao ja. Jer sa Jupiterom u Jarcu i Saturnom u Blizancima, Bekimove knjige se čitaju ponovo i ponovo. Hoće čovek isponova da se upropasti, da padne duhom, optimizmom. Da nadu zalepi ko žvaku ispod školske klupe (SA Ge 180 NE Sg) da dobro stvrdne i pocrni za buduća pokoljenja dok je budu tražili na pogrešnom mestu – u hramovima. A opet, dok sve tako nekako malaksa – kao da se jedno veće čudo dešava do kraja romana: duša nam postaje sve veća. Da l’ od Meseca koji mu je možda u Škorpiji pa otkrivamo koliko je mira u našim dubinama, ili je ipak u Strelcu, pa se uzdiže nad stvarnim u mitološko i fantazmogorično (0* NE) koje je zapravo bliže smislu i simboličnim podudaranjima- ne znam, jer ne zna se tačan sat piščevog rodjenja. Ali osećaj je takav. Baš kao stelijum planeta u Jarcu uoči Nove godine. Kao 2025. godina koja je ipak na kraju ispada, jedino želela da nam spase dušu. I to tako što će sve ostalo da umanji. Da pusti da propadne. Da se izgubi. Izbledi, rastoči.

Oni ljudi što su mi dolazili početkom godine na horoskope i ovi sada – kao da nisu isti, a isti. Iako roviti, usporeniji pošto ih je Neptun pošteno isaplitao, imaju nešto budno odjednom u sebi. Kao dete kad u utrobi majke oživi, e baš tako u svakome je poslednjih mesec-dva oživelo nešto ni prkosno ni besno, ni puno želja, strasti, nego kristalno jasno. Da bez ne znam kakvih želja (u čemu se ne razlikujemo previše) uđu u 2026. sasvim mirni. Oni što po inerciji planiraju život i sebi i drugima, ni oni nisu u elementu, mada se trude! Ali osećaju odmah već kako sami sebe umaraju i troše, pa i oni polako odustaju od navođenja na svoju vodenicu.

Skloni postadosmo i ćutanju, što bi trebalo da nas vodi sada dalje nekoj većoj mudrosti. Jupiter se u Raku smeje u sebi, kao da ponosan sav čeka da ga spomenem, jer ko bi se setio da dušu spasi do on dok je u Raku!? Ali čekaj, zar nisi pokupovao od nasledstva placeve i apartman na Kosmaju, unajmio advokata protiv pola rodbine, i dete poslao da se školuje van zemlje? De seti se kako si došljacima podelio poslove a svoje ostavio da tumaraju ko autostoperi sa posla na posao. I sve to sad kad smo mislili da ćemo se siti leba najesti i da će nas bog konačno pogledati, Kućo Pravde! I tu Jupiter u Raku, baš kao i svaka balkanska majka silno uvređen da on ispadne kriv na kraju, ode u drugu sobu dok neko ne dodje da ga teši. E to je već poznat scenario 2025. Durenje i tešenje, uvređena osećanja što traže da im se sve oprosti.

Uran sigurno dušu nije spasio, a ni ovo dvoje iz Riba što su nas budili iz kome bez spremne anestezije za bol, jer nestalo! Deficit zbog Saturna, potrošilo se, mnogo je bilo patnje, muke u celom svetu… ajde ajde, nije ovaj ‘waterboarding‘ tako strašan bio, morali smo na kraju da priznamo posle dvaespete kofe vode šta nas boli, gde nas boli, ko nam sve nije kriv (a mislili da jeste). Pa kao da su svi ponešto doprineli a i smetali. A čvorovi najviše, Ribe/Devica – negde na kanapu napetom između razuma i vere, između verbalnog i neverbalnog, između leka i otrova završavamo ovu godinu sa stelijumom u Jarcu. Možda je to na Zapadu slavlje i pravljenje konstruktivnih planova za karijeru, ali na Balkanu – teško. Nekakvo prepuštanje vremenu i rekla bih, naznake tog čudnog mira. Malo uvrnutog jer mu vreme nije (kamo novogodišnji optimizam?).

Kao da smo ostavši bez straha, zatečeni time ko smo sada.

U čekanju sada na nešto izvesno što konačno ne zavisi od drugih nego od nas. Sat visoko na zgradama (Sunce u Jarcu) kada otkuca ponoć, ili zvona kad se oglase (Venera u Jarcu), ili telefoni kad utihnu 1. januara dok se svi odmaraju u tišini (Merkur u Jarcu) možda na tren osetimo da taj mir ima neku čudnu snagu, skoro opasnu. Kao da bi se svak od nas prepao da samog sebe sretne, kako smo postali tako rešeni (a ne znamo još u šta) samo znamo da sebe nećemo izdati više, a opet ne što smo rešili nego što ne umemo! Kao da smo ostali bez te opcije.

Zato mislim da ni najmanje nije loše što će nas Mars u Jarcu uvesti u godinu u kojoj Saturn ulazi u Ovna. Poslednji put je 1. januara Mars bio u Jarcu 2011. kada je Uran ulazio u Ovna, a svet počeo rapidno da se menja i komeša. Ali tada je to više bio inat nego mir, jer smo čvrsto sumnjali da je bilo kakva velika promena moguća, a sada smo ipak iskustvemo i mudro mirni. Videli da smo grešili, i da onaj Dejvid Ajk nije baš samo lupetao gluposti te 2011. godine, kao ni Malagurski.

E zato sada, unutrašnji mir – a ne inatni stav prema svetu (drugima). Zato sada: borba protiv sopstvenih prevara i laži, šta nas briga za to da li drugi sebe lažu ili ne! Dovoljno je što ćemo uz Saturna u Ovnu priznati ama baš sve gde smo sebe lagali da bi izbegli krivicu kao osećaj sa kojim nije lako živeti, ili stid koji bi nas lomio pa smo radije bežali od sebe nego se suočavali sa sobom.

Neće to ništa ići tek tako – lako. Naravno da neće. I sad će mnogima biti lakše da pobegnu na kraj sveta nego da priznaju drugome svoje mane, slabosti, da puste da se vidi da im je kako god da im je, al to je što je. I naravno da ima među nama još u većini onih koji će potrčati da izglade odnose, da se izmire sa svima samo da krivicu ne osećaju. Jer peče kad je u Ovnu krivica, užasno peče. A suša?! Koliko nas je u Ribama Saturn mučio davljenjem, u Ovnu više koristi one tehnike mučenja opevane u hajdučkim pesmama. Prebijanje, lomljenje zuba i noseva, žigosanje, i držaće nas žedne. A čovek kad je žedan nije sav svoj. Ta žeđ je naš novi izdržaj. Da možemo  bez nečeg osnovnog. Da moramo bez, ali uspravni, mršaviji, zategnuti skoro, jer pre ćemo tu žeđ nego nazad. Kao da je nazad večni zatvor jer i jeste – a zove se PORAZ. I sve je poraz u Saturnu u Ovnu, ali onaj koji samo mudri umeju da vole. To je poraz koji nas tera jedini da se dižemo kad padnemo, jer samo Saturn u Ovnu zna da će doći dan kad tad kad nećemo moći da ustanemo, zato diži se dok možeš! Ovo je Rokijeva godina, malo po nosu, malo nokaut, patos, pa na noge! 2026, po numerologiji jedinica što nosi slična značenja – fizičku snagu, dići se na noge, uspravljanje, dinamika, pravac, voditi samog sebe. Samog sebe nositi i voditi. Nema followera u Ovnu. I nema nazad. Baš kao što sa Saturnom u Ribama nije imalo gde dalje.

Evo par scenarija, svako će prepoznati svoj:

Ja – samo JA

Za sve koji su unazad godinama makijavelistički hrlili ka cilju gazeći i žive i mrtve, pravdali genima ili popularnom biznis manipulativnom psihologijom, bahato i nezajažljivo pokazivali pohlepu i sebičnost, Saturn u Ovnu od njih traži da priznaju sebi da ispod svog tog bogatstva, palata, ili ma kakve moći – ne živi niko. Da nemaju identitet ni integritet, a ni prijatelje. Otuda ih Saturn u Ovnu prvo tera da osete u kostima samoću. Da, sve ćemo svi morati da osetimo sada u kostima, mišićima. To sve je obično bol. No mora da se prizna. Priznanje nije: „Bio sam bahat!“ Jer Saturn zna da je to samo maska koju navlačiš da izgleda kao da si se promenio, a nisi. Saturn hoće da te peče, kao u Ovnu što peče svaki mišić, da te boli svaka kost kao da su ti noge polomili! Pa je priznanje: „Nisam imao prijatelje, već one koje sam koristio i koji su me koristili. Nisam imao ljubav, već transakcije. Nisam imao identitet, već ulogu. Ispod svega – stoji prazno „ja“. Ja sam sam.“ Svakog ste pobedili sem sebe. Od sebe ste – pobegli. I to je najveći poraz.

Uvek u pravu i znam ja sve najbolje…

Da smo krivi za sve što nije ispalo kako treba, za sve propušteno, promašeno ili izgubljeno – samo zato što smo bili nestrpljivi u kombinaciji sa lažnim samopouzdanjem i vrlo verovatno lenji. Prepustili se komforu, ideji da sve mora biti onako kako smo mi zamislili – il’ nikako. E tu sada, lako može biti stvarno – nikako. Npr, dali ste otkaz jer ‘neću ja više da trpim ni ovo ni ono…’ pa nov posao nikako nedeljama, mesecima, možda i godinu… već ajmo da padnemo na niže grane, pa sa direktora na vozača CarGo, ili da čuvamo noću gradilište. Ko neće smišljaće izlaze dok ne shvati da je sam, dok iz fantazije o moći ne izleti. Ovde treba da se prizna da ono što smo zvali ‘nestrpljivost’ – nije bilo to! Nego strah od pada. Strah od otkrivanja lažnog samopouzdanja i Saturnovo iznuđivanje priznanja da možda ipak i nismo najbolji, nismo tako velike face kao što smo verovali i da možda nije loše da mi sad radimo malo za druge. I da malo delegiramo poslove, a ne sve kako ja hoću! Eh da smo samo umeli da priznamo da nešto ne umemo, ne znamo – sad bi bilo super, nego nam je uvek bolje pobeći/koristiti druge/uzeti tuđe, nego pokazati sopstvenu nedovoljnost. Iz početka. Prvi korak je najteži, priznanje. To je ta istina koju Bekim s početka teksta ne može da podnese. Baš kao i mi. Posle se već nema kud, pa sve krene iako se čovek pomirio da mu spasa nema ni sna o slavi, kad bi samo mogao da pobegne negde gde ga niko  ne zna jer od sramote i stida hoće da uvene, ali onda se dešava ono što ni ne sanja – dolaze ljudi i nude, biraju ga… ako ne sabotira, što je zauvek takodje opcija. Samopouzdanje nije isto što i arogancija. Zato idu u „over-drive“ – strah od toga da nisu dovoljno dobri ili da će biti odbačeni ako pokažu ranjivost tera ih da se preterano dokazuju, nadmeću, kontrolišu. Priznaj.

Nije sve u ovacijama

Saturn u Ovnu pokazuje da trajna moć dolazi tek kada naučiš da usporiš, da planiraš, da istraješ i kada nema trenutnog aplauza. Nema publike možda uopšte. Ovaj scenario će predviđam biti najmasovniji. Ko sam kada me niko ne gleda? Kako vidim sebe tada. Da li mi se čini da manje vredim bez lajkova, komentara, aplauza, hvaljenja, srca… Utvrdjivanje sopstvene vrednosti kad nema drugih je mnogima bolno i mučno jer ostaju bez pokretača. Motivacija je bila spoljašnja: lajkovi kao gorivo, komentari kao kiseonik, aplauz kao dokaz da postoje, chat kao znak da neko misli na njih.
A sada moraju SAMI SEBE da pokreću. Da inspirišu. Da to što rade ne rade zbog drugih nego zbog sebe. Nekada bi se to odnosilo samo na javne ličnosti, ali zahvaljujući socijalnim mrežama odnosi se na sve. I masovno će se odlaziti sa istih. Pa vraćati u krizama, pa opet odlaziti dok se ne nađe mir u tišini. Saturn u Ovnu ne traži da prestaneš da želiš pažnju.
Traži da prestaneš da zavisiš od nje! Ukida zavisnosti. Tu ćeš priznati sebi jedno od ova dva: Vredim i kad nema nikoga. Ili, kad nema publike osećam se bezvredno. Mnogi će osetiti paniku. Ako me niko ne vidi, da li uopšte postojim? Ako niko ne kaže da sam dobar, da li sam dobar? A Saturn u Ovnu će ćutati kao što bi ćutao bilo gde. Zid je zid. Kamen. Ali da može rekao bi:

Nastavi i kad niko ne gleda.
Nastavi jer je TEBI stalo. Jer je TEBI važno. Jer ti VOLIŠ to što radiš.
Nastavi jer je to tvoj DUG sebi, ne njima. Niti bilo kome.

I tek tada ćeš zapravo shvatiti da je svaki lajk bio zatvor. Svaki komentar kamen oko vrata. Ali prvo dodji dotle.. a onda će ti postati jasno da prava pobeda nije u tome da te svi vide, nego da ti vidiš – SEBE.

Sila klade valja…

Klade su balvani, truplo stabla, a sila je za to ponajbolja jer će jak lako i nizbrdo i uzbrdo. A naredni period taj Sizif čeka sve koji su silu previše koristili do sada (osim ako ne završe u zatvoru). Plašili druge, zastrašivali jer su jači, bili ‘iznad’ zakona, i sl. Tu je priznanje: sve što sam na silu napravio, ja sam sebe u temelj toga podmetnuo. I to sve sad stoji samo dok ja tu stojim – kao Atlas. Da držim da se ne sruši čim se maknem. I to se dešava. Pucanje kontrole. Urušavanje lažnih tronova zvali se oni brakovi, firme, statusi i sl. A onda kad bageri počiste, od prve cigle. Red po red, disciplinovano sa verom u vreme. I tu je mnogima lakše da nastave silom, terorom drugih, gonjenje robova da mu imperija na svisne, al šanse nema da to uspe. Mada je opasno za ljubavne odnose. Iako ‘ne možeš nikoga naterati da te voli na silu’ baš zato, biće povećan broj nasilja, zastrašivanja, pretnji i sl, kao poslednjeg načina kontrole kad ništa nije preostalo. A da bi se imala obostrana dobrovoljna predaja i priznanje ljubavi, koje zapravo samo po sebi ruši potrebu za kontrolom i donosi mir, mora se pokazati duša i pre toga priznati postojanje osećanja. Prihvatiti mogućnost kraja, život sa drugima bez garancija za nas da će nas voleti, hteti.
Strah od odbijanja je onaj ko remeti prirodni poredak pa je lakše mnogima i dalje da budu sami, daleko, nezavisni… ali i za njih ima Saturn scenario.

Niko ne sme biti sam!

Ovo je gotovo malo komično, ali da – niko nije rođen da bude sam. Pa će i na tržištu cena skočiti za sve što se tiče samaca kao da su sad još i kažnjeni što su sami, dok će subvencije dobijati parovi. Neće me iznenaditi da takse za razvod skoče.  Samima postaje sve teže, jer će se ljudi masovno sparivati nakon što su se rasparali dok je i Neptun bio u Ribama (gde je sve fluidno, neobavezujuće, virtuelno, rastočeno), pa je i slobodnih sve manje – izbor postaje sve teži – konkurencija ogromna = pa iz rivalstva do osvajanja drugoga, kao nekada. Najteže će biti onima što su sebe ubedili da su sami sebi dovoljni. To znači da je za njih sada vreme za: nauči da budeš ranjiv-ranjiva, da tražiš podršku, da umeš da kažeš „nedostaješ mi“, „frka mi je“, „plašim se da ćeš me ostaviti“. Tiče se prijateljskih veza koliko i emotivnih.
Saturn razgrađuje ANIMUSA u svima nama. Onog koji određuje granice, postavlja ciljeve, koji ume da bude isključiv, da sve deli na crno-beli svet. Razoružava našeg unutrašnjeg ratnika od sujete i kontrole, i to tako što razbija iluziju da je samoća = snaga. Da je sam čovek najjači. Čak vukovi znaju da to nije istina. Snaga je stvarna snaga tek ako Ovan pokaže Saturna – da može nekome biti oslonac i štit. Da njemu takodje treba oslonac i štit. Da nije ceo kad je sam. Da je kao  na kolenima kad je sam, a ne kad je sa nekim.

Jer u suštini, Saturn u Ovnu ne kažnjava samoću. On nas tera da priznamo da je prava hrabrost upravo u tome da se usudimo da ne budemo sami. Postojeći odnosi se zato u ove dve godine ili popravljaju značajno ili raspadaju poptuno.

Instant nije OnoPravo

I važi za sve, a najviše za ljubavne odnose. Instant veze, brza upoznavanja, zavođenje seksom, nije odvelo u željeni smer. OnoPravo se gradi godinama i traje godinama. Ne traži se sve savršeno od starta već se svako za sebe gradi, bruši kao dijamant. Raste u svom ritmu i datostima kao što su odrastanje, okruženje, situacije i sl – da bi odnos mogao da traje i da postaje zreliji. Da bi odnos sam imao uspone i padove. Pobede i poraze. Dok uporno traženje mana, grešaka, nedostataka drugoj strani da bi se opravdao beg u nov odnos, česte svadje, unižavanja, da bi se diskreditovala druga strana (ne bi li izgledalo da nas nije zaslužila, pa otuda verujemo da mi zaslužujemo i od boljeg bolje!) pa hopla u nove odnose, površne sve do jednog, bez istinskog upoznavanja, samo da je instant i easy, samo da prija i samo dok prija. Znači sve tako ti (multi odnosi, meta odnosi, paralelni i fluidni idi mi dodji mi bez čvrstine) to se sve sad završava, jer Ovan se prosto gadi takvih relacija i smatra ih neviteškim, pa će se potruditi da se za mnoge laži i prevare sazna. U Ovnu Saturn ne vapi za dubinom kao što je u Ribama odnose rastakao do depresije koliko su mogli da budu duboki i intenzivni što se opet doživljavalo najviše kad je svako od njih sam. U Ovnu traži čvrstinu. Odnos za koji ste spremni da se zauzmete. To stand for. Otuda i fizički kontakt koliko ga nije bilo dok je bio u Ribama, sada je siguran. Veze su prave, traži se lojalnost, ništa nije ‘vidimo se kad se vidimo’, ‘čujemo se’ i slično, jer se očekuje. Očekivanja su ono na šta smo PRISTALI (Ovan). I za razliku od prethodne tri godine, više nam neće biti potrebna večnost da odnos koji nije ‘work in progress’ niti liči da će se u budućnosti popraviti – prekinemo. Naglo. Jednosmerno često, jer nije Ovan artikulisan, a ni dijalog mu nije jača strana. Saturn u Ovnu se ne trudi ako nema lojalnosti, akcije i predvidivosti.

Neptun iz Ovna će od seksa napraviti novu nju ejdž industriju, već smo na tom putu. Pa kad ljubavnica počne da vam radi u BDSM industriji kao menadžer ili ekonomista, to je način na koji će Neptun u Ovnu izmicati tlo mnogima. Što je nekad bio ‘slatki greh’, postaje honorar. Plaćenog seksa će zato biti mnogo više nego onih ‘pobegao sa drugom’ ili zaljubila se u drugog situacija. Sam Neptun u Ovnu je ovde kao plašt vidljivosti. Kontra onom iz Hari Potera. Njega staviš na nevidljivo i sve vidiš. Kao oni UV forenzički instrumenti, lampe i sl. Nema otisaka? Deder, ugasi svetlo Perice i dodaj mi UV lampu… Otkriće delikta. Kazna. Priznanje pred publikom. U ljubavi, otkriće prevara, laganja, skrivanja i sl. Sa Saturnom tu, stub srama.

E tako.. o Jupiteru u Lavu, retro Marsu koji će na jesen ići kroz Lava i Devicu ili Veneri koja će takođe tada biti retrogradna u Vagi i Škorpiji, pišem kad dođu na red.

A do tada, budite na nogama. Sredite zube. Ispravite ramena i leđa. Udarce primite, ali se brzo dignite. Ne izbegavajte ogledala. Telo nije neprijatelj već saveznik – najbolji. Najpouzdaniji koji nas je držao od kad smo rodjeni. Otuda je integritet tema Saturna u Ovnu. Smeha i strasti će biti sasvim dovoljno da nam se život rasplamsa. Sa socijalnih mreža se lagano odlazi u kolonama. Verovatno će izmisliti nešto novo, sigurno. Moraju. Mladi – baš mladi – deca, oni se vraćaju youtube i platformama za igrice. Socijalne mreže ih ne zanimaju a i privatno ih ne zanima da o sebi javno pričaju. Tako da za desetak godina, socijalne mreže kakve su bile kada su se pojavile, postaće istorija. Ovih sam dana dve trećine arhive obrisala, jer tamo sem da ostavim linkove – više ne odlazim. Zašto? Zato što nema života. A sad nam samo to treba – nova mesta gde ima akcije i živih tela.

I kao što smo dok je bio u Ribama išli iz detoxa u toxic, sada je najvažnije da sa sobom imamo flašicu vode. Žedj. Suši grlo, peče nas koža, svrbi, znojimo se više. Apsurdno i komično, ali da – sada će nam faliti TEČNOST koje je 14 godina bilo previše. Gorimo kao ZMAJEVI! Ali o vezi ZMAJEVA i 2026. pišem vam u sledećem tekstu kada nastupajuću godinu provučem kroz plašt Neptuna u Ovnu.

Srećan nam povratak u sopstvenu kožu!