Kaže mi danas klijentkinja…. „U februaru haos? Pa šta je bilo onda ovo u januaru!“ Rekoh joj da postoji više haosa. Nije jedan! Januar je čak imao vrlo podržavajuće aspekte Merkura, Venere i Marsa iz Jarca sa Saturnom i Neptunom na kraju Riba, da izdržimo, ne posustajemo, da sa mesta na kome smo dobro osmotrimo oko sebe sve to… dokle nam se pogled pruža (i sećanje). Da znamo dokle smo stigli, i šta je to što sledeći put možemo sigurno bolje. Kao Topićka kada se baci preko prečke pa se osvrće da vidi šta je uradila. I odmah zna šta je moglo bolje. Gde je pogrešila. Da li je start bio prebrz? Da li je tajming za odraz bio pogrešan? A možda je do terena, patika, nove motke..? Eeee… kad bi krivac bio spolja.

Zbog toga, januar – ako je i doneo haos, to je unutrašnja borba čoveka sa sopstvenim rigidnostima. Granicama koje su mogle u januaru da stežu i zaista, podsećaju na vodolijske tenzije. Kao kada se u filmovima zidovi primiču i prostora je sve manje. Srećom, tu je Neptun pa se čovek prene iz košmara s pomisli.. Uh dobro je, sanjao sam. Ali san je jezero u kom se ogleda ono što se u nama zbiva. Zato su svi kašljali, stezala su pluća. Zato je bilo distanciranja od svih, udaljavanja (a ne bežanja) samo da možemo nešto teritorijalnog integriteta da imamo.

Ali kako su lične planete ušle u Vodoliju, moralo je doći do akcije. Presecanja. Naglih odluka. Pluton koji je već zaboravio da je ikada bio u Jarcu, neugodno smešten u Vodoliji, rešen da se na neugodnost navikne, kao što su se Japanci navikli na zemljotrese, Islandjani na gejzire, Kinezi na monsunske kiše, Havajci na vulkane, dočekao ih je jednog po jednog da svi zajedno budu tu na Eklipsu 17. februara. Usput će ih podsetiti da je neugodnost izvor najvećih ideja. Da je čovek naučio da misli i izmišlja, samo zato što je bilo problema. Da bez kvara nema sjajnih majstora kao što ni bez zemljotresa nema genijalnih kuća koje se njišu i opstaju kao u Japanu. Islandjani su gejzire i vulkane pretvorili u sistem grejanja i dok negde prže na ćumuru, struji, tamo može i na lavi. Kinezi su monsune pretvorili u sisteme za navodnjavanje koji hrane milijarde. Ili samo postojiš i prkosiš Pacifičkom vatrenom prstenu poput Indonežana, dok tamo neki Balkanci misle da su hrabri sa najpitomijom klimom.

Tako i ono što je u svakome od nas prirodna nepogoda, može biti konačno upotrebljeno i korisno i nama i drugima. Onaj težak čovek s trećeg sprata biće odjednom najnormalniji – konačno nešto se dešava!

Ono što su bili ‘planovi’ Pluton razgradjuje, ruši ideju o planu kao nečemu što sami sebi postavljamo i ka čemu idemo, što samo od nas zavisi – jer ne živimo više samo za sebe, i menja u ideju koja će biti zamenjena novom bude li se situacija promenila. Neće biti frustracije, neće biti drame  kad shvatimo da ono što su bili planovi sada će postati PRIORITETI. A njih određuje lokacija. Vreme kao klima, i vreme kao duh vremena. I kako se oni menjaju (a sad znamo da nazad nema) tako ćemo mi sa liste prioriteta izvlačiti ono sa dna nekad na vrh, jer takvo je vreme, situacija. Postaćemo fleksibilni kad vidimo da je to skakanje sa jednog na drugog nov ritam sveta i svega. Baš kao što je za vreme Plutonovog mučenja u Jarcu bilo od 9h do 17h, pa gužva, pa čekaj, pa kreni/stani, a u ljubavi push/pull, pa umor ali ne i san koji regeneriše, već odmor taman koliko da možemo sve ispočetka – ISTO. Jer Jarac je baš to – ISTO. I Pluton nam je davao energiju da možemo to isto da vrtimo na vodenici.

A u Vodoliji?

E tu nam daje energiju da možemo ono što se mora, a mora se – ne ono ‘što nije teško’ nego što je ispred a ne iza nas. Bez ponavljanja. Eksperimentalno. Istraživački. Premijerno! Da umemo i ono što nismo znali da postoji. Što nam napamet palo nije. Novo. Drugačije. Različito. Tu voda pada, nebo prokišnjava, a reka teče kontra smer! Ne kako ja hoću nego kako neću. I kao da tek kad krenem kako ne bih, eto poleta. Snage. Tok se pravi, pa onda tek na kraju kažemo – da mi je neko rekao… nisam znala da sam ovo htela… I zato sad mnogi osećaju da bi nešto – a ne čine ništa, jer tek sa ‘ništa’ prizivaju ‘nešto’! Kad ne budemo više ovi mi nego neki drugi.

I dok Pluton bude pričao tako okupljenim planetama u Vodoliji (što je uvek bolja opcija nego da on sluša njih) primaći će se trenutak za Eklipsu 17. februara na 29° Vodolije. Ah da… umalo da zaboravim!

Pre toga, u februaru imamo:

1. feb – Pun Mesec u Lavu (akcenat je na ‘ličnom’ a ne kolketivnom, tada se dakle bavimo više prostorima sopstvenog života i kako ćemo da ih popunimo, a ne da nam ih drugi pune i da nam drugi organizuju život. Ovo je vreme za rečenice tipa, ‘gde mi je prošao dan? šta sam za sebe uradila danas? za ignorisanje kolektivnih zbivanja ako imamo nešto pamentije, lepše, uzbudljivije a lično)

6. februara – Merkur ulazi u Ribe… Za početak, gledajte da sve bude jasno. Pitajte na kraju, „Čekaj, još jednom da budemo sigurni, da li smo se dobro razumeli? Pa ponovite…“ Jer on će biti u RIbama dugo, predugo, sve do sredine aprila, jer je od 26 februara retrogradan)

8. februara – Venera na kraju Vodolije pravi kvadrat sa Uranom u Biku, čiji je dispozitor. Podstanari mogu neočekivano dobiti informaciju da treba da se sele jer eto, stan ide na prodaju. Zaljubljeni se odljubljuju (otrežnjuju), oni pred razvodima dele, posao dobijaju oni spremni da uskoče odmah, deca dobijaju brata ili sestru tek da im ne bude skroz potaman, ali da.. očekujem od Venere više nego od Marsa da u februaru zakuva stvari i natera nas da mislimo. A šećer? Pa mora napolje. Uran u Biku mora napolje. Izbacujemo ga iz ishrane. A taman je i planirao, jer od

4. februara – Uran kreće direktno! 

14 februara – Saturn ulazi u Ovna

I tako raspoređeni, čekaju eklipsu 17. februara, a tri dana kasnije,

20. februara – je i egzaktna konjunkcija Saturna i Neptuna u Ovnu koja obeležava početak novog sinodičkog njihovog ciklusa koji traje 36 godina.

Kao posle svake uzbudljive predstave,

22. februara – Venera će ući u Ribe i okrenuti se Jupiteru u Raku (trigon) Romantica is not dead. Ali ne očekujte previše u ljubavi, u životu su ovo ipak novci, klijentkinje, trgovina i promet, kupujemo tada sve što duši i telu prija. Od kozmetike, parfema preko nameštaja do turističkih aranžmana i ploča. Jer muzika je važna. A romantika u duši i na jastuku dok žmurimo i sanjarimo je dovoljna da ne preteramo u skladnoj aspekturi Venere i Jupitera. Biće četova, senzualnih vajbova, puno muzike koja se šalje, lyrics, srca, poznanstava, ali – da se ne vidimo. Da se ne dodirujemo dok do Bika nešto ne stigne prvo. Merkur kako je isto u Ribama, namešta svetla, ton, glas… „jesi li sama večeras..? da li ti nedostajem večeras….?“ A tamo gde se vide, 7 dana od poznanstva idu kod matičara. Obećavaju se zauvek.

I ako ste mislili da je to sve – nije:

27. februara – Mars i Uran dokrajčiće niz spektakularnom kvadraturom!

Februar je ove godine najdinamičniji mesec, i vreme će se menjati, preokreti u nama i ne samo u svetu. Ko sme da kaže da išta sada sigurno zna? Osim Plutona koji zna da bez oslobadjanja potencijalne energije – nema struje, nema toka. Da bez PADA, svetla nema. Bez pada turbine miruju, generator čeka. Zato je i onaj „Pali andjeo“ nosio ime koje svetli.

⋆˚₊ 𖤓☽˚.⋆

Za kraj, jedna sjajna pesma Duška Trifunovića… koju je otpevao čovek sa najtoplijim glasom, Zafir Hadžimanov