Baš u momentu dok pokušavam da dokučim na koji način ovaj svet u julu leta gospodnjeg ’25. oslikava retrogradnog Saturna u znaku Ovna, Aca se okreće ka meni i kaže „Umro Ozzy Osbourne.“ Na to nije primereno pitati ni ‘Kako?’ ni ‘Od čega?’, jer Ozzyja život ubija već decenijama ali bezuspešno. No zagledala se jesam u neku od pločica iza mikrotalasne i pomislila na „Mama, I’m Coming Home“ koja mi je oduvek zvučala kao pesma za poslednje ispraćaje. Možda zbog mog Meseca u Škorpionu i te primarno morbidne al’ svejedno i dalje arhetipske veze kolevke i groba, ali verovatnije da je to zato što će se mnogi baš uz tu stvar oprostiti od Princa Tame.

Odavno sam primetila da se ljudi dele na one koji govore „Kad umrem..“ i „Ako umrem..“ Ozzy je svakako bio na ovom drugom spisku. Zajedno sa Keith Richardsom. Obojica Strelčevi, a Ozzy je u podznaku bio Jarac.

“I wasn’t exactly much fun to be around. Being with me was like falling into an abyss.”
― Ozzy Osbourne, I Am Ozzy

Svako ko je u podznaku Jarac i može da se poveže sa ovom Ozijevom izjavom, dobro živi svoj horoskop, odnosno SEBE. Imati podznak Jarca, a ne biti bar za tonicu teži od drugih, zanovetalo, gunđalo, mračnjak, kralj pesimizma, ili makar onaj koji se brani ćutanjem uvek i svuda, nepristupačnošću, daljinom – simptom je ozbiljnog nezadovoljstva, gušenja sopstvene prirode. Pogotovo danas. Pre 50 godina takvih je bilo jedan na petoro ljudi, dok u liberalnom kapitalizmu, komformizmu i težnji za materijalnim slastima imati ovaj podznak je baš zahtevno. Pavi izazov. I staje u jednu reč: Odupri se!

Prvo što ovi ljudi spoznaju o svetu u koji su bačeni jeste da SVI PRITISKAJU. SVI LAŽU. I svi imaju skrivene agende. Svi bi da im se neko potčini, svi ljudi su potajno robovlasnici, i da kada imaju priliku da tlače – iskoriste je.
Pesmizam je zato tu kao štit od svega što je vladanju nad drugima sklono, ali i onog nežnog, ušuškanog, osećajnog. Onog ranjivog, populističkog i svega tako odvratno promenljivog što je sklono da svima sve oprašta, da zaboravlja pa ljude i učini da budu naivni i postanu nečiji robovi. Ne želi podznak Jarac da zaboravi nikada ništa, a napamet mu naročito ne pada da se menja. A ako biste da se slatko družite, ‘Važi, dolazim samo da odgrizem glavu slepom mišu!’ Think twice!

Pa je i Ozzy tako ostao Ozzy iako je sa godinama u svojim pesmama postajao mekaniji. Biće da je njegov Mesec u Jarcu takođe čekao svoje zrelo doba pa da se razneži tek onda kada ljudi ostanu bez trunke nežnosti kao vampiri bez krvi. Svet i ljudi su od devedesetih već postajali poput njega, hladni, sami, namučeni, mračni i podeljeni na robove i robovlasnike, i u tek tom svetu – nežnost je zakucala na vrata Ozijevog utvrđenja. Onda kada je imao ko da je čuje.

Njegov poslednji koncert bio je nedelju dana pre nego što će umreti, tezga i ‘radim dok ne umrem’ – slika njegovog Saturna u Devici u 8. kući.

„I’ll only retire in the day I should be dead and they have me buried, and some idiot spell over my casket some stupid gospel stuff.“ – Ozzy Osbourne

Venera u Škorpiji u horoskopima muškaraca jeste ta magija, kao da čini bace na žene pa sve i da nisu htele da budu sa njima, i da im se na prvu nisu uopšte dopali i bile sigurne da ‘nikada neće.. jer ružan je, jer dosadan je, jer destruktivan je…’, završe kod mene uglavnom svesne da ionako ništa ne mogu da urade da promene tok te struje koja ih vuče. Ni joga vežbe za prekidanje energetskih veza, ni karmičke meditacije, ni vlaški šamani, ni strahovi od polnih bolesti, siromaštva, samoće. Jer tužna je i pre njega bila. Samo ne zna. Pa otuda i baš ona spremna da se baci u virove gde ćemo da se i volimo i mrzimo do posednjeg dana. Naravno, moje klijentkinje su osvešćene i emancipovane, žele nešto mnogo bolje za sebe, a zapravo kada ne biraju ono što jesu, izaberu isto to što jesu – samo što se u drugoj verziji to zove samoća i čekanje na ljubav koje nema. No da se vratim na Osbourna, baš ti virovi sudbine su oni u kojima će upoznati Šeron. Ćerka Dona Ardena, muzičkog menadžera koji je vodio poslove ‘Black Sabbath’. A onda kada je izbačen iz grupe, ona je postala njegov menadžer, ona je zaslužna najvećim delom za uspeh njegove solo karjere i svega što je sledilo dalje. Ona koja je upoznala i njegovo svetlo i njegov mrak bolje od bilo koga. Ona koje se i on sam bojao, kao i svaki muškarac sa Venerom u Škorpiji što priziva i želi ono od čega ka prodje jeza pa se prepadne.

“Even now, I have a lot of trouble understanding why Sharon stayed – or why she married me in the first place, come to think of it. I mean, she was actually afraid of me half the time. And the truth was I was afraid of me, too. Afraid of what I’d do to myself or, even worse, to someone else.”
― Ozzy Osbourne, I Am Ozzy

Trebaće neko vreme da se svet navikne na činjenicu da Ozzy nije više tu. Meni ostaje par jakih kadrova za pamćenje sa Belgrade Calling festival 2012, kada su nastupali Ozzy Osbourne & Friends. Pre njega da vas podsetim na taj nezaboravni dan, posle ručka su krenuli Paradise Lost, a onda ludi niz:  Zakk Wylde, Black Label Society, The Cult i na kraju Ozzy&Friends. I baš kao te večeri, vidim ga i sad, da gde god da je upao, u neki kvantni kovitlac ili prozaičnu zelenu baštu paralelnog univerzuma sa sve ženom koja u njoj prostire veš, laganim korakom i bez parkinsona prilazi i, urla:

„ARE YOU READY TO GO CRAZY?!“