Venera i Kiron u Ovnu 

Venera i Kiron u Ovnu bi najradije prošli jedno pored drugog.
Kiron bi gledao svoja posla – kojih uglavnom sada nema.
Besan je na spoljni svet koji manje više sama Venera predstavlja. A kakav je to svet?
Svet u kome moraš da dokažeš da vrediš.
Svet poređenja, standarda, staleža i prestiža.
Svet u kome nismo isti od rođenja – jedni su lepi, drugi nisu.
Jedni dolaze iz ugledne kuće, drugi ne.
Jedni stalno nešto dobijaju, drugi nikada.

Kiron kada je u Ovnu – taj nepravedan svet ne voli.
U njemu je uvek štrčao, bio primećen uglavnom kao suvišan, uljez, kao problem.
Zato se odmetnuo. Povukao se da ne smeta.
Bar ne mora da se ikome dodvorava, sklanja, ugađa i dokazuje.
Izabrao je samoću i nezavisnost.

Venera je, nasuprot njemu, socijalna po prirodi. Ali u Ovnu tu socijalnost mora da uči na silu.
Ona ne skreće pogled. Gleda pravo.
Usne stisnute lakše će da napući za selfi nego da ih razvuče u širok osmeh.
Ali i osmehe je vežbala pred ogledalom i jasno zna sve svoje face, grimase, osmehe, poglede.
Jer, vežbala je.
Srce i da joj je u grlu, ne uzmiče. Ne okreće se.
„Neka prvi priđe. Neka mene za posao traže, a ne ja njih.“
„Neka drugi meni prilaze! Neka me traže i vide da sam im potrebna!“
Zato uči komunikaciju, biznis, menadžment.
Nalazi se svuda, u svakom sektoru, na svakoj sceni.
Ali sve što je postala, stekla je borbom i radom.
Završavala je fakultet radeći uporedo.
Dokazala da su rad i upornost ono što te na kraju nosi do vrha, a ne talenat kako se obično misli.
Od rane mladosti vredna, od iskustva pravi umetnost i uspeva da se uklopi u taj svet od kog se Kiron sklanja.
Ali ne zna, ne zna kako da prestane da dokazuje da vredi.
Ne zna kako da prestane sa nadmetanjem.
Ne zna kako da stane i da se odmori.
Ne zna kako da pobedi strah da će je, ako napravi pauzu, svet prestići kao na trkama.

I sada, kada se sudaraju – na nebu se nešto ipak menja.
Kiron je tu da otkrije istinu o našim pravim identitetima, jer on je izgubio mnogo, ali nikada nije izgubio sebe.
Niti se sebe odrekao.
On baš da bi sačuvao sebe, odbacio je sve ostalo.
A Venera je uradila suprotno.

Zato je njihova konjunkcija pre svega isceljenje ranjenih ratnika.

To je trenutak prihvatanja sebe i svoje sudbine (svega onoga što nam je dato rođenjem: geografije, porekla, statusa, izgleda… i što se utkalo duboko u naš identitet)
To prihvatanje je uvek najbolnije.
Lakše je sanjariti o potpuno drugačijem što nam priroda i život nisu dali.
San o lakoći, je san svake Venere u Ovnu.
A san da ponovo nešto želi van sebe (iz spoljnog sveta) i da o nečemu/nekome sanja, to je ono što nedostaje Kironu u ovom znaku.

Zato su ovo dani kada prestajemo da jurimo, da se povlačimo, da se nadmećemo, poredimo, uklapamo i ugađamo.
Dani kada konačno pokazujemo svoje ožiljke i rane.

Neko jednom zauvek. A neko makar privremeno.

Venera u Ovnu je često previše.
Kiron je često onaj koga se klone, ili se sam sklanja pre nego što ga drugi odgurnu.
Kao da bi uvek da ih preduhitri.
I ona preduhitruje desetine situacija: ode prva, da ne čeka da se svi raziđu i shvati da je niko nije pitao „Ideš s nama?“
E zato ima svoj stan, svoj auto, svoj način za sve što će – sama.
Nezavisna – suprotno svojoj prirodi koja bi volela da može nekada da zavisi, makar samo da vidi kako to izgleda.

Ali, u Ovnu nema zlatne sredine.
Nešto dobiješ – nešto izgubiš.
Nešto imaš – nešto nemaš.
Karte su podeljene od kojih krećeš. Ali baš zato ne zaboravi, da se to mesto s razlogom zove Početak (Start).
U tome i leži njihova snaga.

Ovo su tačni uvidi u kojima se konačno vidi jasna nit celog života.
Zajedno shvataju da je za njih ljubav bitka koja traje dugo, a do nezavisnosti se dolazi sa mnogo ožiljaka, rana, bola i lomova.
Da je sloboda najlepša kada je osvojena i da taj dubok osećaj usamljenosti koji ih povremeno slomi, je najlepši trenutak kada su svesni sebe.
Da je u oduševljenju, Venera socijalna i više nego što joj je ikada bilo potrebno.
Da je u besu, Kiron isključiv do mere da sam seče granu na kojoj sedi.

Ta nit takodje kaže:
„Iako niste krivi, nije moglo drugačije.
Ali sada možete da stanete. Da ostanete u mestu i po prvi put možda, ništa ne preduhitrujete.
Da ne morate da jurite. Da ne rešavate unapred.
Da pustite da neko drugi ponekad reši.
Da ne odlučujete više za druge.
Da odlučujete samo za sebe.
Da ne odbacujete unapred, ne očekujete greške i neprijatelje.
Da ne bežite dalje dok se ne napravi dovoljna distanca koju iz milošte u Ovnu zovemo – prednost.

Venera shvata da je njena beskrajna borba i dokazivanje zapravo bila maska za strah da nije dovoljna (adekvatna) takva kakva je, gde je i izgubila svoju nezavisnost. Sada joj Kiron daje ponos, sreću što je uspela gde bi mnogi odustli, predali se. Iako će samo ona i dalje znati kako joj je.

Kiron shvata da je njegovo povlačenje i odmetništvo sačuvalo ponos, ali ga je lišilo ljubavi, bliskosti, uživanja – svega što Venera želi po svojoj prirodi. Zato mu sad Venera pomaže da se i on opusti, da se nasmeje, da dozvoli da ga neko razoruža. Da ga otopli. Da ne mora zauvek da tera od sebe sve strogošću. Iako će zauvek samo on znati kako mu je.

Jer, najusamljeniji znak, znak u kome je sve samo je oduvek OVAN.
Kako kaže stara pesma, “One is the loneliest number…”