…zapisao je nekada Lajoš Kesegi.

I evo nas sada baš tu.
Jer Saturn je danas ušao u Ovna — na mesto gde ne bismo da nas slede, niti da sledimo.
Gde bismo da se odreknemo iskustva prošlosti i napravimo prve pažljive korake novog iskustva.
Onog koje počinje sa:

„Ovo mi se nikada nije desilo!“

Zar ima nešto autentičnije od toga? I uzbudljivije?

Baš zato će svet nastojati da nas prepadne.
Poput majke koja nikada nije vozila, pa decu plaši saobraćajem jer to nije njeno iskustvo.
Kao otac koji je ostao u kući i onda kada je mogao da ode preko, pa sada ne bodri već straši mlade iz svog gnezda — šta sve tamo može da im se desi.

Svet će nas plašiti.
Vesti će nas plašiti.
Društvo koje pokušava da fragmentira prirodu. Da je sakrije.
Društvo koje će se zauvek stideti prirode. I bojati je se.

A sada je baš priroda ono što se u nama budi. Odmrzava.
Ono zbog čega se mnogi već osećaju živahno, poletno, uzbuđeno.
Priroda je zakucala na prozore.
Priroda jeste opasna. Ali je iskrena.
Ona jedina nije tu da nas prevari.
Ipak — da može da nam se o glavu obije, i te kako može!

Otuda, plašićemo se i sopstvenih želja.

Zato je univerzum uredio da Saturn pre Ovna prođe kroz Ribe.
Da osetimo BOL, da je sada kada ćemo moći stvarno da delujemo, ne bi pričinjavali drugima.
Da postanemo pažljivi. Strpljivi.
Da zauzdamo sebe u naletima brutalnosti, agresije, netrpeljivosti.
Da se zadržimo i u naletima strasti, ne dopuštajući plamenu koji tinja da se razgori u vučju glad.

Da postanemo pažljivi prema sebi i sa sobom. Pažljivi i sa drugima.

Neptun, koji je takođe u Ovnu, dao nam je četrnaest godina da sanjamo, zamišljamo, prizivamo.
Sada te snove prenosi u budnost.

Talasi više nisu samo podvodne struje – nevidljive, noću žive, danju sakrivene.
Snovi više nisu samo neurološki zaplet i impuls koji hvatamo i puštamo da se razlije telom dok je telo i dalje pasivno, iako mozak veruje da smo oživeli – kao što je bilo dok je bio u Ribama.

Sada su neurološka i fizička stvarnost JEDNO.

Ono što nas „radi“ više nije stimulans, već direktno nama bačen mamac.
Poziv.
Kao rukavica bačena u lice na dvobojima.

Izazivam te!

To je sve što Neptun u Ovnu šapuće.

Pričaćemo o njemu još.
Ovo je tek početak.

Zapisao je Lajoš i ovo:

„Svako bi voleo malko besmrtnosti.“

A besmrtan se može biti samo u onome što nas je pokrenulo prvim koracima ka vatrama.
Taj susret, dodir ili reč.
Događaj koji je odredio pravac naše dalje sudbine.

Ali Saturn u Ovnu ne pita koliko će nešto trajati i gde nam je cilj.
Pita odakle krećemo i koliku odgovornost preuzimamo za taj prvi korak.

Da li smo ga preispitali?
Ma, jesmo li sigurni?

Jer od mesta polaska zavisi sve što će dalje živeti.

I za kraj, odaću vam još jednu tajnu —
kako da znamo da je to mesto polaska dobro?

Tako što nije bezbedno, a opet, podiže nas iz mesta silno.
Što nam se malo tresu kolena, znoji čelo, srce udara.
Mesto polaska je uzbudljivo,
ali traži da se rešimo starih narativa, tereta predaka i da krenemo od nule,
iako ne znamo da li ćemo uspeti,
niti kako se to uopšte radi.
Sve što imamo su želje, instinkti i telo koje sad zna šta je bol.

Ovo je Prvi put kao početak svakog puta oduvek.