Merkur u Biku sada traži da sve odstoji — kao testo što mora da odstoji.
Ne usporava on zato što je lenj. Niti zato što misli da sve mora da čeka.
Nego zato što može da oseti trenutak kad nešto treba, i još važnije – kad ne treba ništa preduzimati.
Kad treba odložiti.
Razvući kao solo u November ili Purple Rain.
Kad treba po pet puta vratiti istu misao i proveriti je. Ali on ne analizira. Ne preispituje samu informaciju.
On odmerava koliko je to nešto uopšte bitno da bi se time bavio. Pragmatično pristupa.
Koliko je trajno. Stabilno.
Koliko je stvarno i vredno da bi uložili sebe, svoj novac, znanje, vreme, energiju bilo u odnos, posao, promenu.
Da li se isplati objašnjavati ili je bolje prećutati, zadržati mišljenje za sebe.
Da li se otvoriti ili ne, odlučiće kad oseti da li druga strana može da primi i čuje ili ne.
Da li može da sprovede ili ne.
Bacanje bisera kojekuda, ne dešava mu se ni slučajno.

Tako se tek gradi vrednosni sistem koji ćemo primenjivati i za sebe i za druge.

I zato sada — sve ima težinu. Reči posebno.
A Mars je i dalje u Ovnu, sklon brzini, nestrpljiv, impulsivan.
Kvadrat Marsa u Ovnu sa Jupiterom u Raku – samo naglašava da impulsivnost ove nedelje narušava mir, lako ispadnemo grubi, nehajni, sebični, pa i agresivni.
I nije stvar samo u tome što ćemo reći nešto što ne treba. Važno je što će to da ostane, da se zapamti.
Što ćemo brzopleto nešto polomiti, srušiti, odbaciti, a to se posle lako ne vraća. Ili uopšte.
Jer to što sada stvaramo je – temelj.

Kao glavna muzička tema oko koje se sve ostalo posle polako razvije.

Mera.

To je cela poenta.
I retko ko je stvarno zna.

Mera u jelu, da ne preteraš.
Mera u osećanjima, da te ne progutaju.
Mera sa rečima – da iza izgovorenog možeš da stojiš i sutra i za godinu dana.
Mera u ćutanju – da ne otkrivaš previše, ali ni da prećutiš ono što je važno da se izgovori.
Mera sa novcem – da ne daješ tamo gde se ne vraća, i da ne štediš za ono što jeste vredno.
Mera u radu – da ne pregoriš.
Mera sa energijom – da znaš kad je daješ drugima, a kad ti treba za tebe.

Ko ume da meri, ne dolazi u situacije da mora da se žrtvuje.
Da posle objašnjava sebe, da se pravda ili dokazuje.
Da se skuplja i umanjuje.

Sada nije poenta da bilo gde stignemo što pre, nego da ono do čega dođemo može da traje.
Da kao ono testo s početka teksta, strpljivo sačeka da se dalje razvije ili da samo splasne i otpadne.