Godinama smo plivali u njegovoj magli.
Sve je bilo meko, lepljivo, slatko, tužno, lažno, prelepo, prestrašno.
Nismo znali gde je obala, gde je dno, gde je istina, a gde laž.
Samo smo verovali da će talas sam da nas odnese tamo gde treba.
Neptun u Ribama je bio naš omiljeni narkotik, otrov, lek.
Vezanih očiju, život smo punili onim na šta bismo nabasali,
vođeni osećajima više nego živim iskustvom.

Dok je on našu neuronsku mrežu koristio
da napravi jednu mnogo moćniju koja se zove – algoritam,
mi smo bili samo mali paukovi koji su je pleli.

Tu su se ulepile sve naše nade, želje, nemoći, strahovi, pokušaji.
Svaki trag koji smo o sebi ostavili
čak i kada smo mislili da ćemo biti zauvek ‘anonimni’.
On je sve to beležio i pamtio.
Šta god da je donosio, rastvarao je i smišljao nove kodove tiho i bez buke.

I zamišljam ga one 2011. kako tiho ulazi u Ribe i šapuće za sebe:
„Ko se nije skrio – magarac je bio!“ 
Al’ evo sada na samom kraju znaka Riba,
kad nas je sve pronašao, zatekao, otkrio, razgolitio, zapljunuo

lutanjima obmanuo
tajnama zbunio
ljubavima izbrisao
samoćom zaboravio
snovima začarao

krenuo je direktno!

No pre toga zastade da zbaci povez koji mu neće više trebati i uzima fantomku.
Jer u Ovnu su mu baš oči sve što ima.

Samo oči.

Bistre kao zora kada se budi.
Da uđe u Ovna kao ratnik koji više nema lice – samo pogled.
Pogled koji ne moli.
Pogled koji ne čeka.
Koji ne prašta.
Pogled koji ne ume da sakrije ništa.
I odjednom je sve postalo stravično stvarno!

Fosfor gori i on drvce baca na lomaču gde spaljujemo poveze i sve svoje laži.
Reči tu nisu više morski talasi, već meci što prazne šaržer napunjen istinom.
Ko potpiše krvlju – ostaje do kraja.

Nema mostova, nema puteljaka koji krivudaju – sve je čisto, sve se vidi.
Sve je ispred.
U okean Neptuna u Ribama mogao je da uđe svako ko je hteo.
Kod Neptuna u Ovnu je prolaz dozvoljen samo onima koji
su na dnu okeana Riba pronašli mapu i saznali Ko su.

On nikoga ne ostavlja za sobom, ranjenike nosi, izdajnike veša.

Zato su njegove reči one koje se ne govore.
One se ćute kao zakletva.
Kao sveta tajna.
Kao noć pre bitke.
Kao ime koje više nikad nećeš izgovoriti naglas. 
Kao metak u cevi koji još nije ispaljen.
Kao poslednji dah pre skoka u vatru.
Reči koje se ćute kao pepeo dok čeka prvi vetar,
i tišina koja zna sve.

———

Neptun kreće direktno 10. decembra, a u Ovna ulazi 26. januara 2026.