Nakon Škorpiona – sledi Strelac.

Nakon što nam je život držao glavu pod vodom dok ne zaurlamo gde nas boli, jer bol daje moć Škorpionu kao i smrt i tuga i želja koja se ne ostvaruje već koja nas muči, ulaskom u Strelca Sunce (a u stvari život) nas vodi kroz vatru i guši dimom dok ne priznamo sebi i poslednju laž koju o sebi ili svetu oko sebe imamo.

Sa Škorpijom, život nas tera da to što mislimo da je nežnost, ljubav, bol pretvorimo u energiju, a što mislimo da je strah pretvorimo u moć. I uglavnom to jesu dva najveća straha svake Škorpije: strah od moći i strah od energije.

A onda kad je završena borba ko će prvi da se slomi i ko može duže, Sunce nastavlja dalje u znak Strelca.

Iako je tu naoko manje ozbiljno i svakako pristupačnije, i ovde je život rešio da nas Suncem osnaži. Ako smo sa Škorpijom molili za vazduh dok nas je život držao pod vodom, ovde nas tako mokre i prljave stavlja na lomaču dok ne priznamo sebi sve svoje zablude, izgovore, opravdanja, laži kojima smo se tešili, grehove, nečistoće, licemerje, znanje koje nije naše, moralnost koja nas tlači i sve ono što se mora priznati,

dok ne postanemo onaj koji ne mora nikome da dokazuje da je slobodan.

Zato Škorpija leči jer vidi gde je bol.

A Strelac oslobadja jer pokazuje istinu od koje nas je najviše strah.

Zato je Škorpion – transformacija.

A Strelac – ignacija. U našem jeziku, zapravo prevedena kao „vatreno krštenje“. U originalnom obliku se retko pominje, sem kao monaško ime Ignacije i sl. A predstavlja sagorevanje i pretvaranje u pepeo i ponovno rasplamtavanje duha, ali čistog duha – oslobođenog.

No prvo nas onako polumrtve kad se iščupamo Škorpiona uništi. Potpuno, do pepela.

Pa tek iz tog pepela nam dopusti da se uzdignemo samo svoji.

Tad srce počne da nam lupa kao nikada pre jer je konačno shvatilo da sme, i da nije tu da bi preživelo samo ‘još jedan dan’.

Strast za životom bez dozvola, najava i pozdrava.

Ne daješ ih i ne tražiš.

I koliko je u Škorpionu sve „Priznaj!“ (da te boli, da ti se vrišti, da mrziš, da nisi od čelika i da možeš da pukneš, da si lagao, varao, krao, želeo zlo i ti nekome, bio slab), gde je priznanje jedini način da se opereš u toj dubini i oživiš (vaskrsneš). Jer dok god lažeš sebe, ostaješ mrtav u životu;

U Strelcu je „Odrekni se!“

Odrekni se svega što nije tvoje.
Odrekni se svega što si mislio da jesi.
Odrekni se uloga, maski, titula, očekivanja, „trebalo bi“, „moraš“, „seti se kako su te učili“.
Odrekni se ljudi koji te vole samo kad si njihov.
Odrekni se mesta koja te drže samo zato što si navikao.
Odrekni se čak i onih uspomena koje ti greju srce, ako su počele da te vezuju.
Odrekni se sigurnosti koja je zapravo samo strah od istine.
Odrekni se i NE ČUVAJ. Spali vatrom, sprži foldere, pocepaj slike i oslobodi se.
Jer,
Odricanje nije gubitak.
To je prvo pravo disanje posle davljenja.
Kao kad neko preživi skoro pa sigurnu smrt, pa kaže: Ovo mi je novo rodjenje, i od danas više neću… jer konačno zna da je slobodan od svega i svih.